Unplugged Nations: Rastuća pretnja internet isključenja u Siriji, Iraku, Alžiru i šire

• Razumevanje pejzaža internet isključenja
• Emergentne taktike i alati iza isključenja mreže
• Ključni akteri i zainteresovane strane u kontroli interneta
• Prognoza učestalosti i širenja internet ometanja
• Fokus na MENA: Obrasci i uzroci prekida povezanosti
• Očekivanje narednog talasa internet restrikcija
• Navigacija rizicima i izgradnja otpornosti na digitalna isključenja
• Izvori i reference

“U delovima sveta, vlasti doslovno isključuju internet na rutinskoj osnovi.” (izvor)

Razumevanje pejzaža internet isključenja

Fenomen isključenja interneta koji nameću vlade, često nazvan „internet prekidač“, postao je ponavljajući alat za kontrolu države u nekoliko zemalja, posebno u Siriji, Iraku i Alžiru. Ova isključenja obično vlasti opravdavaju kao neophodna za nacionalnu sigurnost, javni red ili kako bi sprečili prevaru tokom državnih ispita. Međutim, imaju značajne posledice po građanske slobode, ekonomsku aktivnost i pristup informacijama.

• Sirija: Od početka građanskog rata, Sirija je doživela česta i dugotrajna isključenja interneta. Vlada je koristila isključenja za suzbijanje neslaganja i kontrolu toka informacija tokom perioda nemira. U 2023. godini, Sirija je implementirala višestruka nacionalna isključenja, posebno tokom osetljivih političkih događaja (Access Now).
• Irak: Irak je institucionalizovao isključenja interneta, naročito tokom godišnjeg perioda ispita za srednje škole. U junu 2023. godine, vlada je naredila dnevna isključenja interneta na nekoliko sati tokom dva nedeljna perioda, pogađajući milione korisnika i ometajući poslovanje (Al Jazeera). Ove mere izazvale su kritike od strane grupa za digitalna prava i privatnog sektora.
• Alžir: Sličano Iraku, Alžir je ponovo i ponovo isključivao pristup internetu tokom nacionalnih ispita. U junu 2023. godine, vlasti su uvele nacionalna isključenja na nekoliko dana, utičući ne samo na studente već i na širu ekonomiju i javne usluge (Reuters).

Ova ponavljajuća isključenja imaju dalekosežne posledice. Prema izveštaju o trošku isključenja interneta 2023, ova ometanja koštala su globalnu ekonomiju više od 23,7 milijardi dolara u 2022. godini, a Sirija, Irak i Alžir su među najvećim doprinositeljima. Isključenja takođe ometaju humanitarne mere, ograničavaju slobodu izražavanja i smanjuju poverenje u digitalnu infrastrukturu.

Gledajući unapred, druge zemlje u regionu i šire mogu poći njihovim stopama. Nacije sa istorijom političkih nemira ili isključenja povezanih sa ispitima—kao što su Sudan, Etiopija i Indija—su u riziku da usvoje slične taktike. Ovaj trend naglašava hitnu potrebu za međunarodnim zagovaranjem i politikama kako bi se zaštitio otvoren i pouzdan pristup internetu širom sveta.

Emergentne taktike i alati iza isključenja mreže

Internet prekidači—državom naređena, nacionalna isključenja digitalne povezanosti—postali su ponavljajuća taktika u zemljama koje se suočavaju sa političkim nemirima, bezbednosnim pitanjima, ili čak standardizovanim ispitima. U 2023. i ranoj 2024. godini, Sirija, Irak i Alžir su se istakli ponovnom upotrebom ovog okrutnog instrumenta, izazivajući zabrinutost oko ljudskih prava, ekonomskog uticaja i evolucije alata digitalne represije.

• Sirija: Sirijska vlada ima dugu istoriju isključenja interneta, često u skladu sa vojnim operacijama ili političkim godišnjicama. U 2023. godini, Access Now je dokumentovao višestruka nacionalna isključenja tokom ispita za srednju školu, koja vlasti opravdavaju kao meru za sprečavanje prevara. Ova isključenja, koja ponekad traju nekoliko sati, ometaju ne samo studente već i poslovanje i humanitarne operacije.
• Irak: Irak je institucionalizovao isključenja interneta tokom obrazovnih perioda, sa Ministarstvom komunikacija koje naređuje isključenja širom zemlje. U junu 2023. godine, Al Jazeera je izvestila da je vlada isključila pristup internetu na nekoliko sati tokom više dana, pogađajući milione. Ekonomsku cenu je značajna: Top10VPN procenjuje da je Irak izgubio više od 40 miliona dolara zbog isključenja samo u 2023. godini.
• Alžir: Alžir je takođe normalizovao isključenja interneta tokom perioda ispita za baccalauréat. U junu 2023. godine, Reuters je izveštavao da su vlasti sprovodile dnevna isključenja, utičući i na mobilne i na fiksne linije. Ove mere, iako su usmerene na sprečavanje curenja ispita, izazvale su kritike od strane grupa za digitalna prava zbog široke kolateralne štete.

Alati iza ovih isključenja kreću se od centralizovane kontrole državnih telekomunikacionih provajdera do pravnih mandata koji obavezuju privatne provajdere na poštovanje. Tehnologije dubinske inspekcije paketa (DPI) i filteri saobraćaja se sve više koriste za blokiranje specifičnih usluga ili smanjenje povezanosti, što je detaljno opisano od strane Oxford Martin School.

Koga se sledeći može očekivati? Trend se širi. U 2024. godini, zemlje kao što su Etiopija, Indija i Pakistan takođe su pribegle isključenjima interneta tokom protesta или ispita (Access Now #KeepItOn Izveštaj). Kako digitalna infrastruktura postaje sve centralizovanija, a vlade stiču sve sofisticiranije alate za cenzuru, rizik od ponovljenih isključenja raste—preteći povezanosti, ekonomskoj stabilnosti i osnovnim pravima širom sveta.

Ključni akteri i zainteresovane strane u kontroli interneta

Upotreba takozvanog „Internet prekidača“—namerno isključenje ili ograničavanje pristupa internetu od strane vlada—postala je ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno u Siriji, Iraku i Alžiru. Ova isključenja često se opravdavaju od strane vlasti kao neophodna za nacionalnu sigurnost, javni red ili kako bi sprečili prevaru tokom ispita. Međutim, postavljaju značajne zabrinutosti oko slobode izražavanja, ekonomskih poremećaja i ljudskih prava.

• Sirija: Od početka građanskog rata, Sirija je doživela ponovljena nacionalna isključenja interneta. Vlada je koristila ova isključenja kako bi kontrolisala tok informacija tokom vojnih operacija i perioda nemira. Na primer, u novembru 2023. godine, Sirija je doživela veliko isključenje koje je trajalo nekoliko sati, utičući na milione korisnika (Access Now).
• Irak: Isključenja interneta u Iraku često su usklađena sa nacionalnim ispitima srednjih škola kako bi se sprečila prevara. U 2023. godini, vlada je naredila višestruka isključenja, svako od njih trajalo je nekoliko sati, utičući ne samo na studente već i na preduzeća i hitne službe (Al Jazeera).
• Alžir: Sličano Iraku, Alžir je implementirao godišnja isključenja interneta tokom perioda ispita za baccalauréat. U junu 2023. godine, vlasti su isključile pristup nekoliko sati svakog dana tokom nedelju dana, utičući na milione i izazivajući kritike od strane grupa za digitalna prava (Reuters).

Ključni akteri i zainteresovane strane:

• Vlade i regulatorna tela: Ova tela naređuju i sprovode isključenja, često pozivajući se na bezbednost ili javni red.
• Telekomunikacione kompanije: I državne i privatne internet provajdere su primorani da se pridržavaju vladinih direktiva, ponekad pod pretnjom oduzimanja licenci.
• Građansko društvo i grupe za digitalna prava: Organizacije poput Access Now i Internet Freedom Foundation prate, dokumentuju i kampanju protiv isključenja.
• Međunarodna tela: Ujedinjene Nacije i Human Rights Watch su osudili isključenja interneta kao kršenje osnovnih prava.

Sa proliferacijom digitalne infrastrukture i povećanjem političkih nemira u različitim regijama, stručnjaci upozoravaju da bi još više zemalja moglo pribegavati isključenjima interneta. Nacije sa centralizovanom internet infrastrukturom ili ograničenom konkurencijom među provajderima su posebno ranjive, što čini „prekidač“ moćnim alatom za kontrolu države (Brookings Institution).

Prognoza učestalosti i širenja internet ometanja

Upotreba takozvanog „internet prekidača“—namerno isključenje ili ograničavanje pristupa internetu od strane vlada—postala je ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno u Siriji, Iraku i Alžiru. Ova isključenja često se opravdavaju od strane vlasti kao neophodna za nacionalnu sigurnost, kako bi se sprečila prevara tokom ispita ili kako bi se suzbilo građansko nasilje. Međutim, učestalost i razmera ovih ometanja raste, što izaziva zabrinutost o njihovom uticaju na ekonomije, građanske slobode i slobodan protok informacija.

• Sirija: Isključenja interneta su konstantan alat za sirijsku vladu od početka građanskog rata 2011. godine. U 2023. godini, Sirija je iskusila više nacionalnih isključenja, često u skladu sa vojnim operacijama ili političkim događanjima (Access Now). Ova ometanja ne samo da otežavaju komunikaciju, već i ometaju humanitarne napore i ekonomsku aktivnost.
• Irak: Irak je doživeo ponovljena isključenja interneta, posebno tokom perioda protesta ili političke nestabilnosti. U 2023. godini, vlasti su uvele nekoliko isključenja kako bi sprečile varanje na ispitima i kontrolisale informacije tokom demonstracija (Al Jazeera). Ekonomска cena ovih isključenja je značajna, sa procenama koje sugerišu gubitke do 40 miliona dolara dnevno tokom nacionalnih isključenja (Top10VPN).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao isključenja interneta tokom godišnjih ispita za baccalauréat, sa nacionalnim isključenjima koja se dešavaju nekoliko sati svakog dana tokom nedeljne periode. U 2023. godini, ova praksa se nastavila, utičući na milione korisnika i izazivajući kritike od strane grupa za digitalna prava (Human Rights Watch).

Gledajući unapred, trend ometanja interneta se očekuje da će se širiti. Prema #KeepItOn 2023 izveštaju, broj vladom nametnutih isključenja širom sveta dostigao je rekordni nivo, sa 187 incidenata u 35 zemalja. Stručnjaci upozoravaju da kako digitalni aktivizam i online mobilizacija rastu, sve više vlada može pribegavati internet prekidačima, posebno u regionima sa predstojećim izborima ili političkim nemirima. Zemlje sa krhkim političkim okruženjima ili istorijama kontrole informacija—poput Etiopije, Indije i Mjanmara—smatraju se pod visokim rizikom za buduća isključenja.

Povećano normalizovanje isključenja interneta u Siriji, Iraku i Alžiru postavlja zabrinjavajući presedan, signaling da bi više nacija moglo primeniti slične taktike u suočavanju sa percipiranim pretnjama, sa dubokim implikacijama za digitalna prava i ekonomsku stabilnost.

Fokus na MENA: Obrasci i uzroci prekida povezanosti

Regija Bliskog Istoka i Severne Afrike (MENA) je svedočila zabrinjavajućem obrascu ponavljajućih isključenja interneta, često izazvanih političkim nemirima, bezbednosnim pitanjima ili pokušajima kontrole toka informacija. Zemlje poput Sirije, Iraka i Alžira postale su emblemi ovog trenda, primenjujući takozvane „internet prekidače“ za ometanje povezanosti na nacionalnom ili regionalnom nivou.

• Sirija: Od početka građanskog rata 2011. godine, Sirija je doživela česta i dugotrajna isključenja interneta. Ova isključenja obično nameću vlasti tokom vojnih operacija ili perioda pojačanih protestnih aktivnosti. Na primer, u maju 2023. godine, sirijska vlada je isključila pristup internetu u nekoliko regija tokom ispita za srednju školu, praksa koja se ponavlja svake godine kako bi se sprečila prevara (Access Now).
• Irak: Irak ima dobro dokumentovanu istoriju ometanja interneta, posebno tokom vremena građanskih nemira. U oktobru 2019. godine, vlada je nametnula gotovo potpuni prekid interneta usred masovnih protesta, s ciljem da suzbije organizaciju demonstracija i širenje snimaka protesta. Više nedavno, 2023. godine, vlasti su ponovo ograničavale pristup tokom obrazovnih perioda i kao odgovor na bezbednosne incidente (Human Rights Watch).
• Alžir: Alžir je institucionalizovao isključenja interneta tokom sezone ispita za baccalauréat, sa nacionalnim isključenjima koja se dešavaju svake godine od 2016. godine. U junu 2023. godine, vlada je ponovo isključila mobilni i fiksni internet na nekoliko sati svakog dana tokom nedelje, utičući na milione korisnika i ometajući poslovanje (Reuters).

Ova ponavljajuća isključenja pokreću kombinacija faktora: napori da se spreči prevara na ispitima, suzbijanje neslaganja i održavanje stabilnosti režima. Tehnička izvodljivost takvih isključenja omogućena je centralizovanom internet infrastrukturom i državnom kontrolom nad glavnim telekomunikacionim provajderima.

Gledajući unapred, druge MENA zemlje sa sličnim modelima vladavine i centralizovanim telekom sektorima—poput Egipta, Sudana i Irana—ostaju pod visokim rizikom za buduća isključenja. U stvari, Sudana je doživela gotovo potpuno isključenje interneta tokom sukoba 2023. između rivalnih vojnih frakcija (BBC). Kako digitalna povezanost postaje sve kritičnija, pretnja od politički motivisanih ometanja interneta u regionu verovatno će se nastaviti, podižući hitne zabrinutosti za ljudska prava, ekonomsku stabilnost i pristup informacijama.

Očekivanje narednog talasa internet restrikcija

Isključenja interneta—često nazivana “prekidačima”—postale su ponavljajući alat za vlade koje pokušavaju da kontrolišu informacije, suzbijaju neslaganje ili upravljaju nacionalnim krizama. U 2024. godini, zemlje kao što su Sirija, Irak i Alžir nastavile su da implementiraju nacionalna ili regionalna isključenja interneta, podižući zabrinutosti oko normalizacije ove prakse i njenog mogućeg širenja na druge regione.

• Sirija: Sirijska vlada ima dugu istoriju ometanja interneta, posebno tokom perioda političkih nemira ili vojnih operacija. U 2023. i ranoj 2024. godini, Access Now je dokumentovao više isključenja, često u skladu sa bezbednosnim operacijama ili obrazovnim periodima kako bi se sprečilo varanje. Ova isključenja ne samo da guše neslaganje već i ometaju svakodnevni život i ekonomsku aktivnost.
• Irak: Irak je ponovo i ponovo nametao isključenja interneta, posebno tokom nacionalnih ispita i protesta. U junu 2023. godine, vlada je naredila nekoliko sati dnevnih isključenja kako bi se sprečila prevara na ispitima, utičući na milione korisnika (Al Jazeera). Slične mere su primećene u 2024. godini, a vlasti su navele bezbednost i akademsku integritet kao opravdanje.
• Alžir: Alžir je institucionalizovao isključenja interneta tokom perioda ispita za baccalauréat od 2016. godine. U junu 2023. godine, vlada je ponovo isključila pristup nacionalno tokom nekoliko sati svakog dana tokom nedelje (Reuters). Ovaj pristup, iako je usmeren na sprečavanje varanja, izazvao je kritike zbog svog širokog ekonomskog i društvenog uticaja.

Ova ponavljajuća isključenja postavila su presedan u regionu, a grupe za digitalna prava upozoravaju da bi druge zemlje mogle poći njihovim stopama. Prema Top10VPN, 2023. godine zabilježeno je rekordnih 283 isključenja interneta u 39 zemalja, pri čemu je region Bliskog Istoka i Severne Afrike (MENA) činila značajan udeo. Normalizacija internet prekidača u Siriji, Iraku i Alžiru mogla bi osnažiti susedne države koje se suočavaju sa političkom nestabilnošću ili društvenim nemirima da usvoje slične taktike.

Gledajući unapred, zemlje sa predstojećim izborima, kontinuiranim protestima ili bezbednosnim pitanjima—kao što su Iran, Sudan i Etiopija—su pod povećanim rizikom od implementacije isključenja interneta. Ovaj trend naglašava hitnu potrebu za međunarodnim zagovaranjem i politikama kako bi se zaštitila digitalna prava i osigurao neprekidni pristup informacijama.

Navigacija rizicima i izgradnja otpornosti na digitalna isključenja

Isključenja interneta—često izazvana državnim naređenim “prekidačima”—postala su ponavljajući fenomen u nekoliko zemalja, posebno u Siriji, Iraku i Alžiru. Ova isključenja obično vlasti opravdavaju kao neophodna za nacionalnu sigurnost, suzbijanje dezinformacija ili sprečavanje prevare tokom nacionalnih ispita. Međutim, posledice za građansko društvo, ekonomsku aktivnost i digitalna prava su duboke i dalekosežne.

• Sirija: Od početka građanskog rata, Sirija je doživela česta i dugotrajna isključenja interneta. Vlada je koristila isključenja kao alat za kontrolu toka informacija i suzbijanje neslaganja. U 2023. godini, Access Now je izveštavao o višestrukim slučajevima nacionalnih isključenja, često u skladu sa vojnim operacijama ili političkim nemirima.
• Irak: Irak je poznat po nametanju isključenja interneta tokom perioda protesta ili političke nestabilnosti. U 2022. i 2023. godini, vlada je više puta isključila pristup društvenim mrežama i širem internetu kako bi suzbila antivladine demonstracije i sprečila širenje snimaka protesta (Human Rights Watch). Ove akcije su ometale poslovanje, obrazovanje i hitne službe.
• Alžir: Alžir je institucionalizovao isključenja interneta tokom godišnjih ispita za baccalauréat kako bi sprečio varanje. U junu 2023. godine, zemlja je implementirala dnevna isključenja na nekoliko sati, utičući na milione korisnika i izazivajući značajne ekonomske gubitke (Al Jazeera).

Ova ponavljajuća isključenja ukazuju na zabrinjavajući trend: normalizaciju digitalne represije kao alata vladavine. Prema izveštaju o trošku isključenja interneta 2023, globalna isključenja interneta koštala su svetsku ekonomiju više od 23,7 milijardi dolara u 2022. godini, pri čemu je regija Bliskog Istoka i Severne Afrike (MENA) činila značajan udeo.

Gledajući unapred, zemlje sa istorijom političkih nemira ili centralizovane kontrole nad infrastrukturom telekomunikacija—kao što su Iran, Etiopija i Mjanmar—su pod povećanim rizikom od budućih isključenja. Proliferacija mogućnosti “prekidača”, često omogućena državnim monopolima u telekomunikacijama, postavlja hitna pitanja o digitalnim pravima i otpornosti građanskog društva u suočavanju sa državnim poremećajima povezanosti.

Izgradnja otpornosti zahteva višestran pristup: zagovarajte pravne zaštite, investirajte u decentralizovanu internet infrastrukturu i podržite digitalnu pismenost i alate za zaobilaženje. Kako pretnja od isključenja interneta raste, tako raste i nužnost za koordinisanom globalnom akcijom u odbrani otvorenog i pouzdano dostupnog digitalnog sveta.

Izvori i reference

• Internet Prekid: Ponavljajuća isključenja u Siriji, Iraku, Alžiru – I ko je sledeći?
• Access Now
• Al Jazeera
• Izveštaj o trošku isključenja interneta 2023
• Ujedinjene Nacije
• Human Rights Watch
• Brookings Institution
• BBC

https://youtube.com/watch?v=h3ENcPsorQk